Kad zamiriše seno, hleb u furuni i dunja sa ormara, kad zapevaju petlovi i zažubore potoci, to je selo. Naše narodno, iskonsko, odvajkada rodno, lepo i gostoprimljivo. To je odmor za dušu i praznik za oči, predah od užurbane svakodnevice, večni zov tradicije i predaka. Selo kao bunar i brvnara, kazan i kapija, život u vekovnom ritmu i redu, u neraskidivom spoju čoveka i prirode…
Odvajkada su takva seoska domaćinstva u užičkom kraju. Lepa i primamljiva, lek za umornog i sivilom betona zasićenog. Vekovima se u užičkom selu gost dočekuje s posebnom pažnjom, gostoprimstvo je u genima ovdašnjeg domaćina. Može svratiti komšija, putnik namernik ili poznanik iz daleka – poslovi se odmah napuštaju, sva pažnja se gostu poklanja.
A posluženje: čašica rakije, meze s pršutom, pa i ručak i konak, od davnina se podrazumevaju. Naravno, vreme leti, moderne navike nastaju i stare pred naletom novih uzmiču, ali se ersko selo gostoprimstva ne odriče. Ta vrlina, nekad dobrodošla da onome što danima peške putuje olakša putovanje, danas se u turizmu oplodila.
Uredili seoski domaćini kuće i okućnice, napravili domaćinstva za ponos i uživanje, sagradili vajate, zdanja i bazene, pa svu pažnju prema gostu, zapisanu u genima, usmerili ka ljubiteljima odmora na selu. I to s merom: nenametljivo, a uvek pri ruci za svaki zahtev gosta.
Pročulo se to, svuda. Stiglo do urbanih kvartova i širokih bulevara, primamilo umorne od gradskog života što živopisne seoske prizore sanjaju. Počeli oni da se raspituju šta erska sela nude: kako je u selu uske ‘’ćirine’’ pruge, u kakvom su kraju tako moćno predviđali proroci Tarabići, da li je istina što se priča o lepotama Terzića avlije i zlakuske vekovne grnčarije, gde raste šumska borovnica koja je i na trpeze kralja stizala, iz kakvih sela potiču užički majstori trube, zašto je najbolja ribaševska i gostinička rakija iz sela prebogatih darovima prirode…
Upravo na ta pitanja odgovore nudimo ovde. To je naša pomoć znatiželjnom budućem gostu, priznanje vrednim domaćinima celog kraja i njihovim delima, oda lepotama i vrednostima kakvim se malo krajeva naše lepe Srbije mogu podičiti.