Ako volite da dobro pojedete i popijete, na pravom ste mestu! Mnogo pre nego što su i znale za reč “brend“ Ere su trošile svoje suvomesnate i mlečne proizvode i ne sluteći koliko dobrih „brendova“ se krije na njihovoj trpezi…

Tradicionalna i prirodna, zdrava hrana je zaštitni znak užičkog kraja. Pršuta, svinjska i goveđa, slanina, kobasica, stelja, mlečni proizvodi: sir, kajmak, kiselo mleko – užički su specijaliteti spravljani na tradicionalan način od najkvalitetnijeg mesa i punomasnog mleka. Uz domaću proju, zamešenu od „projinog brašna“ predstavljaju uobičajeno užičko predjelo, ovde više znano kao „meze“.

Od mirisa i ukusa ovog blagorodnog kraja nastaju gurmanske đakonije koje vode u čist hedonizam. Ovde ćete naućiti da se ne jede samo da se utoli glad već da se u hrani uživa. Uz dobro „meze“ ide i dobar aperitiv! A, ima li boljeg aperitiva od domaće prepečenice?! Poznat i kao voćarski kraj u kome rađa kvalitetna šljiva, ovde se spravlja dobra rakija, „ljuta“ i “meka“. Ona je narodni lek, spas za dušu, ona je pesma i ljuta muka, inspiracija i problem.

Teletina ispod sača: mekana, sočna, topi se u ustima. Tokom konzumacije ovog jela zapadate u blaženo stanje sreće i hedonističkog zadovoljstva! Jelo umiruje moguću „gurmansku“ grižu savesti bogatim prilozima povrća koje vam kaže – ovo je čisto zdravlje! Jagnetina ispod sača (ili/ i) teletina ispod sača, pitanje je sad?

Tajnu neodoljivog ukusa užički specijaliteti delimično duguju i zemljanom posuđu u kojem se pripremaju. Zlakuška grnčarija poznata je i kao „užički cepter“. U ovom posuđu meso se ne kuva već dinsta na laganoj vatri dosta dugo, ne bi li preuzelo sokove i svu divotu povrtnih priloga.

Proja i kačamak

Bez proje i kačamaka se ne može. Užička proja, umešena od kukuruznog brašna samlevenog na nekoj od obližnjih potočara, pamti miris kamena i planinske reke. Ispečena u šporetu na drva, zlatne, hrskave korice, proja zasluženo nosi epitet domaćeg specijaliteta.

Kačamak: moćan, ukusan i zdrav! Bolji od svakog kornfleksa ili pahuljica. Može se konzumirati samo sa mlekom, samo sa kajmakom ili sirom, ili sve zajedno, ili nešto od ovog zajedno, ili kako Vi volite.

Spremite sami kačamak
Sipati dva litra vode u sud, dodati kašiku masti ili ulja, soli po ukusu, pa staviti na vatru da provri. Dok voda vri zakuvati ½ kg projinog brašna. Dok se u vodu sipa, brašno neprestano mešati drvenom varjačom sve dok se kačamak ne počne odvajati od suda. Sipati u dublju činiju, preliti vrućim mlekom. Kačamak se može služiti zasebno, a sa njim se može poslužiti i sir, kajmak, maslo po volji. Služi se dok je još dobro vruć. Prijatno!

Komplet lepinja

Reč je o specijalitetu iz Užica, koji će Vam prirediti veoma pozitivan „udar” na čulo ukusa i mirisa ali se mora računati i na kalorijsku vrednost ovog užitka. Reč je o svima već dobro poznatoj užičkoj komplet lepinji, poznatoj i kao lepinja „sa sve”. Iako izgled može da zavara, jer ne izgleda tako „snažno”, da bi ste konzumirali lepinju „sa sve” potrebno je iskustvo. Kada dođete u Užice i pitate bilo kog prolaznika gde možete da uživate u ovoj čaroliji, znaće sve da Vam objasni. Isto tako posetu Užicu ćete dugo pamtiti jer će Vas domaćin sigurno odvesti na „kompletaju”.

Za pripremu jedne komplet lepinje potrebno je:

– Peć na drva (ali za kućnu varijanu možete koristiti i svoju rernu),
– 1 lepinja
– 1 jaje
– 1 kašika starog užičkog kajmaka
– 2-4 kašike pretopa (saft od jagnjećeg ili prase pečenja, a možete ga kupiti u svakoj pečenjari)

Odsecite gornju trećinu lepinje. Donji deo premažite kajmakom. Umutite jaje i premažite preko kajmaka. Najbolјe je kada jaja i kajmak izmešate u lepinji. Stavite u zagrejanu pećnicu i pecite oko 10 minuta. Kada lepinju izvadite , prelijte je zagrejanim pretopom.

Priprema lepinje

Potrebni sastojci za testo:

500 gr brašna, 250ml mlake vode, 3 kašike ulјa, 1 kašičica soli, 1/2  kašičice šećera, 1 kvasac

Za testo zamesiti brašno i so. U mlaku vodu pomešati kvasac i šećer i pustiti da nadođe. U brašno dodati ulјe i nadošli kvasac. Ostaviti u toplom da nadođe. Podeliti testo na 4 dela i od svakog napraviti lepinje. Peći na podmazanom plehu na 250°C pa smanjiti na 200°C oko 20 minuta. Pečene lepinje prekriti krpom da omekšaju.

Kako se pravilno konzumira

Jesti isklјučivo golim rukama, bez escajga! Lagano kidati komadiće poklopca i nežnim pokretima natapati u pretop i zapečeno jaje i kajmak. Kada ste završili sa poklopcem, isti postupak primeniti na lepinju. Znak da ste pravilno jeli komplet lepinju jesu zamazane ruke i brada. Nikako je zagrizati kao hamburger ili plјeskavicu (skloplјen poklopac i lepinja). Ne dodavati pršutu, ćevape, niti bilo šta drugo u užičku komplet lepinju! Što se tiče prikladnog tajminga za konzumiranje ovog specijaliteta prikladno je vreme tokom čitavog dana i noči. Verujte, najslađa je oko dva sata po ponoći, posle dobre žurke, koncerta ili kakvog sličnog događaja! Ako ne verujete, prođite pored kakve užičke pekare u to vreme…

Pršuta

Užička pršuta, tradicionalni specijalitet užičkog kraja, odavno je prevazišla lokalne okvire i postala jedan od najpoznatijih srpskih brendova. Tajna je u prirodi bez čijeg aktivnog učešća se ne može zamisliti nijedan tradicionalni užički specijalitet. Ali ima nešto i u tajni tradicionalnog zanata i prodičnim manufakturama koje Vam pored pršute, svinjske i goveđe, nude i ostale specijalitete: užičku kobasicu, stelju, kavurmu …

Užički delikates – Užički beli mrs

Star ili mlad, kiseo ili slan, užički kajmak gurmanski je san! Planinski pašnjaci i proziran, čist vazduh objašnjavaju neodoljivi ukus užičkog kajmaka. Razlikuju se mladi kajmak blažeg ukusa i stari kajmak oštrijeg ukusa i žućkaste boje. Ovaj visokokvalitetni mlečni kremasti proizvod pravi se u domaćinstvima na tradicionalan način. Kvalitetno mleko i specifičnost tradicionalnog načina pripremanja, učinili su užički kajmak svojevrsnim delikatesom!

Bakin špajz

U znak večne zahvalnosti našim bakama i prabakama i njihovoj neizmernoj ljubavi slavimo domaće razvijane pite, slane i slatke, domaća slatka, džem i pekmez, suvo i sveže voće, domaće kolače: salašnjake, krofne, lenje pite, patišpanje. Posebnu poslasticu predstavljaju na suncu sušene šljive od kojih se pripremaju najslađi kompoti, štrudle i pite. Ovde se voćna rajska bašta pretače u ukusne i zdrave domaće sokove, bez konzervansa i aditiva.