Kremna
Tajanstvena lepota između Tare, Zlatibora i Šargana, mesto gde vazdušne struje melemom kupaju i odmaraju umorne ljude, šarena bašta u kojoj sve sija i treperi – to je selo Kremna, najčudnovatije i najizazovnije selo Srbije.
U srcu prostranih livada i borova, spektru boja, u harmoniji pejzaža i mirisa, u žuboru zdravih planinskih voda. Selo na idealnoj nadmorskoj visini za vazdušnu banju (800 m) opkoljeno borovom šumom koja ne dopušta maglama da privire kremanskom polju. Prostor tajanstvenog kamena na kome Kremna leže se, kažu, ni iz satelita i aviona ne može snimiti. Ovo je mesto za zdrav i dug život, koje je uvek davalo bistre i obdarene ljude.
Po dvojici naročito obdarenih, vidovitih, svuda je poznato: proroci Miloš i Mitar Tarabić, koji su u 19.veku proricali i za nova vremena, Kremna i proročanstvo utkali su u našu kulturnu baštinu. Neobjašnjivom narodnom mistikom učinili da živi i traje vekovima, unosi nadu u živote, privlači sve generacije i nekad i sad. Tragom te nepresušne radoznalosti ljudi za poruke Kremanskog proročanstva, u zaseoku Tarabići pod Tarom napravljen je Spomen dom kremanskih proroka, mesto kome kao na hodočašće hrle stotine i hiljade znatiželjnika. Tu je nekad bila i takozvana ‘’kosmička kugla’’, ovde je mnoštvo raznih relikvija. Spomen dom, sav u drvetu i etno stilu, novi je izazov za turističke grupe i putnike namernike.
Naravno, ne dolaze turisti u Kremna samo zbog proročanstva. Sve je više onih koji žele danima da uživaju u lepotama sela, blagodetima prirode, gostoprimstvu domaćina. Ostala je priča da su još Nemanjići ovde imali svoje kuće za odmor i preko celog leta boravili, da je turskim agama i begovima pravi merak bio doći sred Kremanskog polja, da su još pre Zlatibora Kremna privlačila prve turiste, sve do 20. veka bila glavno turističko mesto zapadne Srbije. Danas se to polako vraća: mnogi Kremanci su rešili da se bave seoskim turizmom i ovo s uspehom čine. Objekti za smeštaj su im lepo opremljeni i dvorišta uređena, hranu spremaju majstorski, njihova pažnja prema gostu je iskrena, a sadržaji mnogobrojni. Čemu se ljudi ovih krajeva posvete to uvek uspeva, tako je i u seoskom turizmu.
Ovde se gostu ugađa, priprema jelo koje voli. Svaka domaćica nudi vruću gibanicu, proju, pršutu, kuvana jela iz zemljanog posuđa izuzetnih ukusa, pečeno prase i jagnje, domaće sokove od maline, najbolju rakiju, raznovrsne kolače, hranu koja i starom i mladom godi. Pravo bogatstvo prizora i ukusa. Tako one hranu pripremaju za svoje goste, koji ovde na odmor dolaze sa raznih strana sveta, pa čak i iz Indije.
Čarolija Kremana biće još jača kada uskoro, kako se planira, kroz celo selo bude obnovljena ‘’ćirina’’ uska pruga, koja se sada nalazi samo u zaseoku Šargan Vitasi. A od zanimljivih odredišta u selu tu su još i rajčevina kao prirodni raj na zemlji, stope Svetog Save, izvori Marića voda, drevni Moljkovića han i mnogo drugog. U blizini, na desetak kilometara niz Đetinju ka Užicu je i obnovljeni manastir Rujno, u kome je još u 16.veku nastala prva štampana knjiga u Srbiji, čuveno rujansko četvorojevanđelje. Pogled odavde puca na prelepo jezero napravljeno vodoakumulacijom Vrutci, odakle se grad Užice i okolina snabdevaju pijaćom vodom.
A ako turista iz Kremana želi da ode na planinu Taru, koja je već poznati turistički centar, ne mora da odsedne u nekom od hotela ove planine lepotice. Ima tu i smeštaja u besprekorno uređenim privatnim domaćinstvima. Ovde, na Kaluđerskim barama, u srcu mirisnih četinara i pravim uslovima za potpun odmor, niz je takvih objekata prve smeštajne kategorije: sa komfornim sobama, kaminima u kućama ili centralnim grejanjem, letnjim baštama i ozidanim roštiljima, cvetnim dvorištima. Hrana, istina, ovde nije u ponudi. Svuda okolo na Tari su restorani i svakojaki turistički sadržaji, ali je potpun odmor u miru prirode zagarantovan. Ukupnom utisku svoju draž daje i mogućnost jahanja konja prostranstvima ove planine, zahvaljujući ergeli na Tari i ovdašnjem Konjičkom klubu ‘’Dora’’. A već je svuda znano o prirodnim retkostima ove planinske lepotice: jedinstvenoj Pančićevoj omorici, nepreglednim šumama i retkim biljkama, atraktivnim vidikovcima, srednjovekovnom manastiru Rači, kanjonu reke Drine, bogatstvu divljih životinja među kojima su medvedi i divokoze, najkraćoj reci dugoj svega 365 metara i nizu drugih sadržaja.
