Dobri bog Tar izabra ovu lepoticu među planinama da na njoj proživi svoj božanski život. Ona ga nesebično prihvati i darova mu svu svoju neprocenjivu lepotu. U znak zahvalnosti Tar joj ostavi svoje božansko ime i učini je posebnom, boginjom među planinama.

Početkom prošlog veka na Tari je Milovan Glišić tražio leka svojim obolelim plućima. Poznati pripovedač boravio je u manastirskim konacima, nedaleko od mesta gde se danas nalazi hotel “Omorika”. Tako se pre ravno sto godina, na posedu manastira Rače začeo turizam na Tari. To je bio planinarski dom sa 60 ležaja na Kaluđerskim Barama.

Planinu Taru grli Drina u svojoj velikoj krivini od Višegrada do Bajine Bašte, probijajući se kroz serpentinske i krečnjačke stene planina i razdvajajući svojim tokom bosanska brda od Srbije. Masiv Tare nalazi se u zapadnom delu Srbije, oivičen rekom i kanjonom Drine sa severozapada, a jugoistočnim delom i ograncima spušta se prema kremanskoj ravni.

“One godine kad Đurđevdan padne na Veliki petak, Drina će poteći Tarom”.

Kako reče Mitar Tarabić, tako i bi. Početkom osamdesetih godina prošlog veka u samim nedrima Tare, u selu Zaovine napravljena je prva reverzibilna hidroelektrana u Evropi. Akumulacija Beli Rzav nije samo vizija kremanskih proroka već i pravo graditeljsko čudo. Tokom godina ova ljudska tvorevina stopila se sa prekrasnim ambijentom. Kanjon Drine je po veličini treći u svetu, od njega su veći samo Veliki kanjon Kolorada i kanjon reke Tare. Veći, ali ne i lepši. Ljubitelji splavarenja prozvali su je srpskom Nijagarom zbog mnogobrojnih kamenih pregrada – katarakata koji stvaraju predivne bukove.

Nema mnogo krajeva u našoj zemlji koji su sačuvani od sve žešćih nasrtaja samozvanih ljubitelja prirode. Na svu sreću, ova boginja među planinama je sačuvana. 1981. godine proglašena je za Nacionalni park i nalazi se pod zaštitom države. Velika geomorfološka i geološka raznolikost, sa specifičnim hidrološkim karakteristikama naturalnog i antropogenog porekla, i klima uslovili su bogatstvo flore i veliki broj endemskih i reliktnih vrsta biljaka. Pre svih to je Pančićeva omorika čije je Tara jedino prirodno stanište. Tragajući bezuspešno punih dvadeset godina za četinarom za koji je od meštana čuo da nije ni jela, ni bor, ni smrča i da postoji negde u okrugu užičkom, veliki naučnik Josif Pančić obreo se u selu Zaovine na planini Tari avgusta 1875. godine. Tada su Pančić i omorika jedno drugom dali ime. Po njemu ovaj tercijerni endemo-relikt nosi ime.

Na jednom od najlepših delova Tare, na Kaluđerskim barama nalazi se Vojna ustanova “Tara” u čijem su sastavu hoteli “Omorika” i “Beli Bor”, depadans “Javor” i Nacionalna kuća “Jeremičak”. Hotel “Omorika” sagrađen je 1977. godine, raspolaže sa 420 ležaja i poseduje bazen, saunu, trim kabinet, sale za stoni tenis i bilijar, disko-klub i terene za razne sportove. Pogodan je za letnji, zimski i kongresni turizam, kao i za pripreme sportista.

Planina Tara poseduje izuzetne klimatske uslove. Umereno-kontinentalna i planinska klima Tare je takva da povoljno utiče na lečenje astme, bronhitisa i anemije. Planinski vazduh podstiče jačanje imunološkog sistema organizma. Klimatske karakteristike Tare odgovaraju tipu vazdušne banje.

Iako je na Tari čovek prisutan vekovima, priroda je ovde očuvana u celosti. Sklad ekonomije i ekologije najvažniji je preduslov razvoja, kako prirode i kulturno-istorijskih vrednosti tako i sela u okviru Nacionalnog parka Tara.

Podsticaj putniku namerniku daje čudesna lepota kojoj se on zauvek predaje i ponovo vraća, svaki put opijen i ponovo zaljubljen na prvi pogled. Na Taru se ne dolazi na sat-dva ili dan-dva. Ko samo jednom kroči na Taru ostaje njen doživotni zaljubljenik i uvek joj se vraća.