Zlakusa je selo koje ima dušu i kolorit, tradiciju i budućnost, istoriju i mladost. Privlači čistim vazduhom, očuvanom prirodom, šumama sa dobrim prinosima ukusnih pečuraka, livadama punim jagodica i lekovitog bilja, sa petnaestak ribnjaka sa pastrmkama duž rečice Petnice.
Ovde se može uživati šetajući markiranom kružnom stazom oko Zlakuse, koja kreće od Etno parka «Terzića avlije», a spaja ribnjake, stare vodenice i par prelepih vodopada na Petnici i Potpećku pećinu, kroz predivne pejzaže, proplanke, šume i livade spušta sa druge strane sela na početnu tačku.
U Zlakusi se u svako doba godine može po najpovoljnijim cenama kupiti tzv. srpski cepter, tj. zlakuško zemljano posuđe koje je čuveno po svom kvalitetu i nezaobilazni je deo ponude na seoskim vašarima, saborima, sajmovima i etno-radnjama.
Zlakusa je poznata kao selo grnčara, jer se veliki broj domaćinstava bavi ovim starim zanatom, ne dozvoljavajući da ode u zaborav. I ne samo kupiti, već i videti na licu mesta kako se posude prave, tj. «grade» od gline pomešane sa vezivnim materijalom od mlevenog kalcita tj. «vrste». U Zlakusu je lepo doći u proleće kada se budi priroda, lista šuma, cveta poljsko cveće.
Leti, pobeći od gradske vrućine i gužve, kada na plantažama sazru maline i kupine, ili u voćnjacima šljive, kada se na sve strane širi miris pokošene trave, kada se u Etno parku «Terzića avlija» odrzava Sabor izvornog stvaralaštva poznat pod nazivom «Zlakusa u pesmi i igri», kada se u avgustu sjate umetnici iz celog sveta na međunarodnu koloniju umetničke keramike, u organizaciji udruženja Keramika – Zlakusa, pod rukovodstvom akademskog slikara Sofije Bunardžić.
U jesen, kada šume dobiju zlatnu boju, kada su voćnjaci puni crvenih jabuka, kada se održava kulturno-umetnička manifestacija «Jesen u Zlakusi», grnčarska i likovna kolonija, takmičenje u spremanju tradicionalnih narodnih jela u zlakuškim loncima, dani folklora.
U zimu, kada je sve prekriveno velikim snegom kao u nekoj bajci, kada su putevi puni dece sa sankama i drugim rekvizitima za zimske zanimacije na snegu.
Terzića Avlija
U Zlakusi, u neposrednoj blizini Potpećke pećine, na jednom brežuljku, ispod same bukove šumice, smešten je Etno park «Terzića avlija». Čuva tradiciju i etnološko nasleđe, narodno stvaralaštvo i zanate koji se prenose s kolena na koleno. Reč je o tipičnom seoskom domaćinstvu, koje čine dve stare srpske kuće od kojih je jedna stara sto godina, građena od nepečene cigle, sa krovom na četiri vode i pokrivena starim biber crepom. U jednoj se svakodnevno boravilo, a druga je služila za prijem i smeštaj gostiju.
Istu namenu je zadržala i danas, a druga kuća je pretvorena u muzej u kome je prikupljeno sve ono što se nekada koristilo u svakodnevnom životu – od alata do dokumenata, rukopisa, starih novčanica, delova nameštaja i mnogo toga drugog.
U dvorištu su i danas očuvane ekonomske zgrade bez kojih se nekada nije moglo – mlekar, šupa, salaš i bunar dubok 12 metara sa hladnom vodom. Izgrađeni su i letnjikovci gde se možete odmoriti, a čućete i zanimljivu istoriju ovog domaćinstva.
Do Zlakuse se, inače, stiže Ibarskom magistralom, 14 kilometara od Užica.
